O SINTEZI UMA, TELA I DUHA

Buluk Ik

Naše putovanje kroz sintezu Uma, Tela i Duha krenućemo tako što ćemo zamisliti da sa neke udaljenosti, bilo od Sunca ili neke druge planete posmatramo Zemlju i približavamo joj se. Kroz oblake i atmosferu gledamo u prelepe okeane i vrhove planinskih venaca- hidrosferu, biosferu... Sve to doživljavamo kao celinu. Jer njeni okeani nisu ništa bez njenih planina i dolina, bez njenih šuma i dolina, pustinja i prerija, svih bića od najmanjih do najvećih... Lepota je bezgranična. Zemlja je živa i diše, i svoju vibraciju šalje u svemir.

Kažemo da se Zemlja kreće- po određenoj putanji, određenom brzinom itd. Ono što reguliše kretanje Zemlje a i svega ostalog zovemo Zakonom Vremena. Kao što reguliše biosferu, tako reguliše i jedinice, delove te biosfere- nas. U biosferi ne postoje drugi zakoni osim ovog. Ne postoje veštački "moralistički" zakoni stvoreni civilizovanim umom.

Razmislimo o vezi vremena i moralnosti. Zakoni koji danas postoje i uče nas "moralnosti" stvarao je čovek tokom istorije. Pre izuma pisma, postojali su prirodni zakoni koji su bili u skladu sa božijim i sa svešću tadašnjih ljudi. Jedna od uloga pisma bila je da se zabeleže zakoni koje su tada ljudi na vlasti smišljali, poput jednog od prvih poznatih pisanih tekstova- Hamurabijev zakonik. Od tada, pa do dana današnjeg stvarani su zakoni i pravila koja su pre svega odgovarala vladajućem aparatu kako bi održao moć i vlast nad narodom. Vremenom su se ti zakoni sve više udaljavali od prirodnih i božijih zakona (zapovesti), gubeći čovečnost i obzir prema bilo čemu osim postavljača tih zakona, kako bi oni dobijali novac za svoje održanje. Do čega su nas doveli zakoni koje je čovek stvorio? Da li je ikad bilo više ratova nego u zadnjih 100-200 godina. Da li je ikad bilo više nasilja, kriminala, zloupotrebe?

Kad bi živeli u pravom vremenu, ni jedan moralni zakon ne bi bio potreban. Kaže se da bi kolektivno moralno ponašanje stvorilo zdravo okruženje, ali jedini način da počnemo sa tim moralnim ponašanjem je da živimo, tj. da se vratimo u prirodno vreme.

Naše biće se sastoji od uma, tela i duha. To je naša bio-psihička osnova. Naš zadatak je da radimo na sintezi ova tri neraskidiva dela. Postizanjem te sinteze naša svest se "širi".Tu nije kraj, Dalje moramo da radimo našem kultivisanju- učenju, pročišćavanju, transformaciji i sazrevanju. Naš razvoj kao bio-psihičkih, duhovnih bića na Zemlji povezan je sa osvešćivanjem ko smo i šta smo. Kao što smo videli , ne možemo biti odvojeni od planete na kojoj smo, osim u našoj ograničenoj svesti. Kako osvestiti, setiti se, prepoznati, doživeti našu vezu i jednost sa Majkom Zemljom? Ono što mudri ljudi vekovima rade jeste da kroz umetnost i nauku, tj. sintezom ova dva, i kroz duhovnost teže ka spoznaji našeg božanskog porekla, naše božanske prirode, naše večne iskre, koja je na svom putu razvoja došla na Zemlju i odlučila da na ovom mestu, u ovom vremenu udruži svoju ljubav i mudrost sa ostalim iskrama i dovede do sazrevanja pojedinačne i zajedničku svesti, koje će nam otvoriti vrata sledeće pete dimenzije- moć solarne svesnosti. Zato nam je za sinhronizaciju sa četvrtom dimenzijom, dimenzijom vremena, jako bitno da budemo u skladu sa Vremenskim brodom Zemlja, čiji smo trenutno integralni deo na našem duhovnom putovanju. Usklađujući se sa vremenskim ciklusima i kretanjem Zemlje, usklađujemo se sa nama samima. Život je izraz duše ili duha, u zavisnosti od stepena razvijenosti naše svesti, a Zemlja je izraz duha. Trenutni razvoj naše svesnosti, misleći na stanje i nivo kolektivne svesnosti ide ka razvoju planetarne svesnosti. Mnogi pojedinci su ovu svesnost uspeli da razviju, pa čak i više od toga, ali ja ovde govorim o onom kako svi zajedno trenutno zračimo, i kakvu informaciju šaljemo u Univerzum. Nešto što bi objedinilo i osvestilo ovu planetarnu svesnost, može da bude nešto što bi obuhvatilo čitavu planetu. Može da se radi ili o nekoj globalnoj katastrofi, koja bi nas neumitno sve povezala, dovela bar neko vreme do toga da se prekinu svi ratovi i mržnja. Druga stvar koja bi imala ujedinjujuću i osvešćujuću ulogu može da bude Univerzalna Religija, ona koja bi povezala sve dosadašnje religije i duhovna učenja, dajući svima svesnost o Jednoti i Božanskom. Mnogi duhovni učitelji već odavno govore i rade na tome. Izbor je na nama, šta nam se od ova dva predloga više sviđa?

Naše bio-psihičko biće stvoreno je od vibracija koje nose sve kodove planete čiji smo deo. Posedujemo dvadeset prstiju na rukama i nogama, što odgovara broju solarnih plemena u Solarnom sistemu, po dve za svaku planetarnu orbiru. Trinaest ključnih zglobova koji nam omogućavaju kretanje povezani su sa brojem obrtaja Meseca oko Zemlje. Savršen ženin ciklus od 28 dana odgovara prosečnom trajanju putanje Meseca oko Zemlje. Na Holonu planete Zemlje imamo pet osnovnih područja, koji odgovaraju osnovnim Zemljinim čakrama, koje funkcionišu u četvrtoj dimenziji. Te iste čakre, imaju svoje ogledalo na holonu čoveka.

Holon planete predstavlja Zemlju sa njenih dvadeset bioregiona. Za svaki bioregion imamo po jedno solarno pleme koje sa sobom nosi i informaciju o ostalim planetama ovog zvezdanog sistema. Već nam ovo govori da se Zemlja, kao živo biće oseća kao deo jedne veće celine, jer se na njoj ogledaju i sinhronizuju međuplanetarni uticaji. Na holonu planete Zemaljske familije su postavljene horizontalno, a Kosmičke rase vertikalno.

Zemaljske familije su povezane domaćinskim redom i održavaju horizontalni nivo ravnoteže. Imamo pet zemaljskih familija - familiju praga, polarnu familiju, glavnu familiju, familiju jezgra i familiju signala (opširnije dato u 2. broju Skakavca- Uvod u Začarani san). Zemaljske familije stvaraju gravitaciono polje.

Osnovne, Kosmičke rase idu od pola do pola. Svaka rasa je jedan elektro- magnetski pojas. Imamo četiri rase- crvena, bela, plava i žuta, te četiri elektro- magnetska pojasa i oni stvaraju osnovu, bit duginog tela Zemlje.

Dnevno kretanje kinova ide preko Intoniranih hromatika. Ovo kretanje stvara bio- psihičko polje.

Ova tri polja- gravitaciono, elektro- magnetsko i bio- psihičko u sadejstvu stvaraju Rezonantno polje Zemlje. Da bi ovo polje funkcionisalo, potreban je ispravni vremenski red, jer veštački, nepravilan, neusklađen red dovodi do razbijanja ovog polja magnetne rezonance.

Gravitaciono polje obezbeđuje oblik Zemlje. S obzirom da svako od nas pripada jednoj od Zemaljskih familija, u zavisnosti od Kina i njegovog koda, naša okupljanja i zajednički rad obezbeđuju funkcionisanje ovog polja i održanje oblika Zemlje.

Elektro- magnetsko polje sastoji se od niza slojeva. Imamo jonosferu, a oko nje dva pojasa zračenja ( radijacioni pojasi). Gornji se sastoji uglavnom od elektrona- solarnih elektrona, a unutrašnji pojas se sastoji od težih protona, čije je poreklo više galaktičko.

Znamo da je sve oko nas ustvari jedna elektro- magnetna rezonanca. Neuroni u našem mozgu su naelektrisani. Ono što mi osećamo, mislimo, ustvari je različito naelektrisanje čestica ili talasa energije. Zašto je potrebno da razvijemo samodisciplinu? Šta se dešava kad mislimo ili osećamo? Naši neutroni i elektroni bivaju pobuđeni i stvaraju polja naelektrisanja. Dolazi do pražnjenja, i mi se sad nalazimo u polju tog energetskog pražnjenja, ali ne samo našeg, nego i onih oko nas. Ako su ta pražnjenja nabijena negativnom energijom, stvaramo polje, ili bolje rečeno oblak negativnog zračenja, i obrnuto...

Elektro- magnetskoo polje koje stvaramo sastoji se od različitih nivoa naelektrisanja našeg mentalno- emotivnog stanja. Zemlja zrači, zrači Ljubav ceo dan. Na taj način ona stvara elektro- magnetno polje. Kada je to polje harmonično, sve vibracije i zračenja koja dolaze iz kosmosa i sa Sunca, prvo ulaze u elektro- magnetsko polje. Iznad radijacionog pojasa postoji sfera- magnetosfera, a njen oblik je sličan obliku spermatozoida, koji se kreće kosmičkim prostorom. Svo kosmičko i solarno zračnje stiže znači do magnetosfer. Elektroni i solarni joni bivaju uhvaćeni, zadržani u spoljnom radijacionom pojasu. Teži protoni idu do unutrašnjeg radijacionog pojasa. Između ova dva pojasa nalazi se polje elektro- magnetske interakcije, koje, pošto se Zemlja okreće stvara neku vrstu duplog spiralnog kretanja, heliksa, između dva pojasa. Baš na tom mestu nalazi se Psi- banka.

Radijacioni pojasi, jonosfera i magnetosfera imaju odgovarajuće tačke koje odgovaraju Severnom i Južnom polu, tako da solarno i kosmičko zračenje se stalno povezuje i ulazi unutar tih tačaka na polovima. Kad dođe do zasićenja jona i elektrona na polovima se stvaraju Aurora Borealis i Aurora Australis.

Na ovaj način, osvešćujemo vezu kosmičkih rasa sa elektromagnetnim poljem i pojasima koji idu od pola do pola.

Bio- psihičko polje predstavlja interakciju zemaljskih familija i kosmičkih rasa. Tako mi igramo ne samo jednu ulogu, već tri odjednom. Naše trostruko delovanje utiče da se ruše zidovi koje ego stvara u našem umu. Povezivanjem gravitacionog i elektro- magnetnog kretanja stvaramo sinhronijske nizove, a oni aktiviraju naše bio- psihičko polje.

Šta se dešava kad zračenja, koja možemo da zovemo i informacije stignu do polova? Zemlja je sastavljena iz niza slojeva, kako spoljnih, tako i unutrašnjih, onih ispod Zemljine kore. Na površini, vidimo jednu sferu koja se sastoji od vode i zemlje i ona se prostrire čitavom površinom Zemlje. Ispod površine nailazimo na niz sfera različite koncentracije- litosferu, spoljašnji tvrdi i unutrašnji meki omotač. Ispod toga je jedro u kom se nalazi veliki gvozdeni kristal, u obliku oktaedra. Kristal je savršeni provodnik, pretvarač jednog oblika energije u drugi i odašiljalac. Zračenja koja stižu preko polova do Zemlje, prolaze kroz ove omotače i stižu do jezgra i kristalnog oktaedra u centru. Rekli smo da kristal tu energiju ili sprovodi dalje, ili je transformiše i opet odašilje. Ali gde i kome? Mi smo ti koji tu energiju primamo. Šta ćemo uraditi sa dobijenom informacijom, zavisi samo od nas. Zemlja te informacije, tu energiju emituje stalno. Naše biće, izgrađeno po istom principu kao Zemlja, prima, obrađuje i odašilje informaciju dalje. Ovde se ogleda naša velika uloga. Jer za svaku našu misao, za svaku našu reč, za svako naše delo potrebna je energija, a mi tu energiju dobijamo iz Zemlje, jer još uvek nismo na takvom nivou razvoja da informacije sa Sunca i galaksije direktno primamo. Ali zato, ono što naša bića urade sa dobijenom energijom stvara jednu sferu oko nas, sferu izgrađenu od mentalne energije- noosferu. Zato je važno shvatiti da ogromna količina energije univerzuma stiže do Zemlje, u jednom cilju, sa jednom svrhom- zbog našeg razvoja.

Tokom prošlog veka, jedan čovek bavio se intenzivno proučavanjem kristala, pa je prešao na geohemiju, a pošto mu ni to nije bilo dovoljno, interesovanje je proširio i na biogeohemiju. Njegovo ime bilo je Vladimir Vernadski. Povezavši ove stvari, došao je do toga da Zemlja u svojoj osnovi ima kristalnu strukturu, ili seriju kristalnih struktura. Ova kristalna forma nalazi se u nekakvom misterioznom odnosu i interakciji sa formom života, koji stvara jedan veoma tanak film na površini Zemlje. On je prvi govorio o vezi između neorganskog i organskog, odnosno o jednom velikom procesu, interakciji između njih, a čiji smo i mi neizostavan deo. Na svoj naučni način, vratio nam je sećanje o tom celovitom interaktivnom procesu, kao pogledu na život na Zemlji. U davna vremena, ljudi u domorodačkim društvima instiktivno i intuitivno su razumeli vezu između svega na planeti, i živog i neživog. Oni su odavali poštu svakom danu, svakoj biljci, svakoj steni, kiši, Suncu, Noći, Mesecu, svemu, jer su znali da ne postoji razlika između večnog života i prirodnih procesa. Instiktivno razumevanje ove veze imaju još uvek biljni i životinjski sve, ali i stene i kamenje, sve što je deo tog celovitog sistema. Pa kako su onda ljudi to zaboravili? Gde su oni izgubili korak sa prirodom, živom i neživom? Kako su se udaljili i prestali da poštuju sve ono što im omogućava život na Zemlji? Do svega ovog nas je dovela odluka da stvorimo i imamo svoje sopstveno vreme, van svih procesa i dešavanja na Zemlji. Da imamo svoje sopstvene zakone i pravila. I uspelo nam je. Kao i na Zemlji i u našim umovima izgradili smo zidove i oblakodere, koji su prekrili pravu suštinu nas samih, i odvojili nas i jedne od drugih. Došlo je vreme da srušimo te zidove koji su nas zavadili, podelili, okrenuli protiv svojih bližnjih. Došlo je vreme da ispraznimo naše umove natrpane smećem i rusvajem, koje smo vekovima gurali u naš um koji je postao poput mračnog tavana, gde je i svetiljka toliko umazana da se jedva po njemu nešto razaznaje. Očistimo naš um i napravimo red, tako da se on opet okupa u svetlosti i lepoti.

Vernadski je uspeo da definiše zakon po kome se sve dešava. Biosfera, onaj tanki film ili omotač oko Zemljine kore je međuigra neorganskog- kristalnog i organskog. Ona u sebe uključuje misteriozan proces fotosinteze i pretvaranja solarne energije, ciklus ugljen- dioksida i vezu između drveća i planktona. Ne samo da ljudi zavise od ovoga, nego i kompletan život. Dalje je zaključio da se sve živo umnožava geometrijskom progresijom. Ako ne postoji umnožavanje vrste, višestruka progresija života bilo koje druge vrste će prevladati. Pritisak koji sve vrste spontano vrše jedna na drugu je ono što održava konstantu biomase, biomase u smislu količine života na Zemlji. Ako taj pritisak ne bi postojao, bubašvabe bi se namnožile i potpuno zavladale svetom. Naravno, postoje prirodni zakoni koji održavaju tu ravnotežu. Međutim, stvari poput nuklearnih eksplozija, intenzivnog zagađivanja i sličnog, mogu dovesti do dramatičnih uticaja na ravnotežu...U svakom slučaju, svesni smo delikatne interakcije raznih vrsta života koji održavaju konstantnost biomase. Po Vernadskom, konstanta biomase postoji još od vremena geološke istorije Zemlje - količina života na Zemlji je uvek konstantna. I u doba Jure i dinosaura, količina molekula je bila ista kao što je i danas, ali u drugoj formi. Pre je bilo manje vrsta i jedinki na Zemlji, ali su one bile krupnije. Danas su vrste mnogobrojnije i mnogo je više jedinki, ali su one manje po veličini.

Vidimo da je život u biosferi, bez obzira na to koliko je ta sfera tanušna, ostaje konstantan, prolazeći kroz brojne promene, kontinuirano transformišući kosmičku energiju. Zato ju je Vernadski i definisao kao područje na Zemlji koje vrši transformaciju kosmičke energije. Ako znamo da biljke fotosintezom transformišu solarnu energiju, opet se zapitajmo, šta mi radimo sa solarnom energijom? Koristimo je da bi imali lep ten? Stvarno, šta radimo sa kosmičkom energijom?

Kad govorimo o raznovrsnosti i kontinuitetu života- on je nepromenljiv u kvantitetu, jer imamo samo toliko vazduha, samo toliko atmosfere... a sve je to jedna osetljiva ravnoteža. Kontinuitet stalne mase stalno prolazi kroz promene, kroz transformaciju kosmičke energije. Ovu promenu Vernadski je nazvao biogenijska migracija atoma.

Čovek je specijalna vrsta, jer je svojim procesom mišljenja stvorio snažne efekte na promene u prirodnom okruženju. Te promene nazivamo bio- geo- hemijskim procesom, ili Bio- geo- hemijskim sagorevanjem. Jedan od najsnažnijih produkta ovog procesa je mašina. Izumom mašine, ljudska rasa je prekinula normalni poredak u biosferi. Mašine su bile inkarnacija pogrešne frekvencije 12:60. Za svoje funkcionisanje sve su više i više koristile prirodne resurse. Na ovaj način, transformisanjem Zemlje i njenog energetskog potencijala, došlo je do oslobađanja znatne bio- geo- hemijske energije, koja je ostajala slobodna, jer biosfera nije mogla da je dalje transformiše. Dobili smo industrijsko zagađenje, velike količine ugljen- monoksida i razne druge hemijske produkte oslobođene u našem okruženju, kisele kiše i radioaktivnost - ili Bio-geo- hemijsko sagorevanje. Mi sagorevamo Zemlju, stvaramo otpad brže nego što možemo da ga recikliramo ili da znamo šta ćemo sa njim, stvaramo sve vrste efekta zagađenja, a uz sve to uništavamo kišne šume i zalihe planktona u okeanima- koji su glavni nosioci procesa stvaranja kiseonika u CO₂.

Stvorili smo veštačku sferu koja preplavljuje biosferu- stvorili smo tehnosferu. Tehnosfera je veoma komplikovana mreža mašinerije i sistema komunikacije, koja zajedno sa svojim produktima izaziva porast ljudske populacije. Ovo utiče na ravnotežu u biosferi, te svaki dan sa Zemlje nestaje po nekoliko vrsta. Još uvek je mali broj ljudi koji su svesni ovih posledica, još manji broj želi da nešto uradi povodom ovoga, a tek nekolicina nešto i uradi. U zavisnosti kako odlučimo, tako će nam biti.

Pozivam sve koji su spremni da pođu putem buđenja i prelaska iz Biosfere, sfere instiktivnog i nesvesnog, u sferu svesnog i kontinuirano svesnog- u Noosferu, i da time rastvorimo Tehnosferu, koja trenutno vlada našim umovima, našim dušama i našim telom. Tek kroz to ćemo biti spremni i sposobni za dalju izgradnju, razvoj, evoluciju.